Kada bi ova svest bila isključivo patnja, praćena patnjom i prožeta patnjom, a ne [isto tako] prožeta prijatnošću, bića ne bi bila opčinjena svešću. Ali pošto svest jeste prijatna, praćena prijatnošću, prožeta prijatnošću, a nije prožeta [samo] patnjom, zato su bića opčinjena svešću. I pošto su opčinjena, ona se vezuju; pošto su vezana, ona bivaju uprljana. To je, Mahāli, uzrok, to je uslov za prljanje bića. Tako sa uzrokom, sa uslovom bića bivaju uprljana.” „A šta je, poštovani, uzrok, šta je uslov za pročišćenje bića? Sa kojim uzrokom, sa kojim uslovom bića bivaju pročišćena?” „Kada bi ovaj materijalni oblik bio isključivo prijatan, praćen prijatnošću i prožet prijatnošću, a ne [isto tako] prožet patnjom, bića ne bi izgubila interes za materijalni oblik. Ali pošto materijalni oblik jeste patnja, praćen patnjom, prožet patnjom, a nije prožet [samo] prijatnošću, zato bića gube interes za materijalni oblik. Pošto izgube interes, u njima se strasti smiruju. Kako se strasti smiruju, tako ona bivaju pročišćena. To je, Mahāli, uzrok, to je uslov za pročišćenje bića. Tako sa uzrokom, sa uslovom bića bivaju pročišćena.