Kraj Sāvatthīja. „Monasi, oblik je patnja. Koji god da je uzrok, koji god da je uslov za nastanak oblika, i on je patnja. Kako onda može oblik, koji je nastao iz onoga što je patnja, biti sreća? Osećaj je patnja… Opažaj je patnja… Mentalni obrasci su patnja… Svest je patnja. Koji god da je uzrok, koji god da je uslov za nastanak svesti, i on je patnja. Kako može svest, koja je nastala iz onoga što je patnja, biti sreća? Videvši to, monasi, dobro upućen plemeniti sledbenik gubi interes… On tada razume… ’Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja’.”

2. Prolazno

Bez trajnog sopstva sa uzrokom Kraj Sāvatthīja. „Monasi, materijalni oblik nije trajno sopstvo. Koji god da je uzrok, koji god da je uslov za nastanak oblika, i on je bez trajnog sopstva. Kako onda može oblik, koji je nastao iz onoga što je bez trajnog sopstva, imati trajno sopstvo? Osećaj nije trajno sopstvo… Opažaj nije trajno sopstvo… Mentalni obrasci nisu trajno sopstvo… Svest nije trajno sopstvo. Koji god da je uzrok, koji god da je uslov za nastanak svesti, i on je bez trajnog sopstva. Kako može svest, koja je nastala iz onoga što je bez trajnog sopstva, imati trajno sopstvo? Videvši to, monasi, dobro upućen plemeniti sledbenik gubi interes… On tada razume… ’Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja’.”

2. Prolazno

Ānanda