Monasi, ako bi neko rekao: ’Objasniću dolazak svesti, njen odlazak, nestanak, ponovno rađanje, njen rast, bujanje ili zrelost nezavisno od materijalnog oblika, nezavisno od osećaja, nezavisno od opažaja, nezavisno od mentalnih obrazaca’ — to je nemoguće. Monasi, ako je monah napustio privlačnost prema elementu materijalnog oblika, sa napuštanjem privlačnosti, predmet biva odsečen i svest gubi uporište. Ako je napustio privlačnost prema elementu osećaja… elementu opažaja… elementu mentalnih obrazaca… ako je monah napustio privlačnost prema elementu svesti, sa napuštanjem privlačnosti, predmet biva odsečen i svest gubi uporište. Tako neutemeljena svest, koja više ne buja i ne stvara nove obrasce, biva slobodna. Zbog te oslobođenosti ona je postojana. Zbog postojanosti, ona je spokojna. Zbog spokojstva, ona ne strepi. Pošto ne strepi, on u sebi dostiže potpuno utrnuće. On tada razume: ’Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja’.”

6. Prijanjanje

Nadahnute reči Kraj Sāvatthīja. Tu je Blaženi izrekao ove nadahnute reči: „’Možda me ne bi bilo i možda mi ništa ne bi pripadalo; neće me biti i ništa mi neće pripadati’ — tako odlučan, monah bi mogao da preseče pet nižih okova.” Kad je ovo čuo, neki monah upita Blaženog: „Ali na koji način, poštovani, monah koji je tako odlučan može da preseče niže okove?”