A kako to, monasi, nastaje spokojstvo usled nevezivanja? Tako, monasi, dobro upućen plemeniti sledbenik na materijalni oblik gleda ovako: ’Ovo nije moje, ovo nisam ja, ovo nije moje sopstvo’. I onda se taj njegov oblik menja, postaje drugačiji. Zbog te promene i preinačenja oblika ne obuzmu ga žalost, naricanje, bol, tuga i očaj. Na osećaj gleda ovako… Na opažaj gleda ovako… Na mentalne obrasce gleda ovako… Na svest gleda ovako: ’Ovo nije moje, ovo nisam ja, ovo nije moje sopstvo’. I onda se ta njegova svest menja, postaje drugačija. Ali zbog te promene i preinačenja svesti ne obuzmu ga žalost, naricanje, bol, tuga i očaj. Tako, monasi, nastaje spokojstvo usled nevezivanja.”

1. Nakulapitā

Prolaznost u tri vremena Kraj Sāvatthīja. „Monasi, oblik je prolazan, bio on prošli ili budući, a šta tek reći za sadašnji! Videvši to, upućen plemeniti učenik je ravnodušan prema prošlom obliku, ne oduševljava se budućim oblikom i vežba radi otrežnjenja, hlađenja strasti i prestanka sadašnjeg oblika. Osećaj je prolazan… opažaj je prolazan… mentalni obrasci su prolazni… svest je prolazna, bila ona prošla ili buduća, a šta tek reći za sadašnju! Videvši to, monasi, upućeni plemeniti učenik je ravnodušan prema prošloj svesti, ne oduševljava se budućom svešću i vežba radi otrežnjenja, hlađenja strasti i prestanka sadašnje svesti.”

1. Nakulapitā

Patnja u tri vremena