Meghiya Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj sela Ćālika, na Ćalika planini. U to vreme lični pratilac Blaženog bio je Meghiya. Onda poštovani Meghiya dođe do Blaženog, pokloni mu se i stade sa strane. Dok je tako stajao, poštovani Meghiya ovako reče Blaženome: „Poštovani gospodine, želim da idem u selo Đantu u prošenje hrane.” „Učini, Meghiya, onako kako misliš da treba.” Tako se ujutro poštovani Meghiya obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu put sela Đantu da prosi hranu. Kad je prošao selo i vratio se iz prošenja hrane, posle obroka, otide on do obale reke Kimikāle. Dok je hodao i lutao unaokolo da protegne noge, ugleda poštovani Meghiya kraj obale divan, prijatan, zanosan mangov gaj. Videvši ga, pomisli: „Oh, zaista je divan ovaj mangov gaj, tako prijatan, zanosan. Izgleda mi dovoljan za čoveka koji je u naponu mladenačke snage odlučio da se posveti duhovnom naporu. Ako se Blaženi saglasi, došao bih u ovaj mangov gaj radi duhovnog napora.” Onda poštovani Meghiya dođe do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, poštovani Meghiya ovako reče Blaženome: „Poštovani gospodine, jutros sam se obukao, uzeo svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenuo put sela Đantu da prosim hranu. Kad sam prošao selo i vratio se iz prošenja hrane, posle obroka, otidoh do obale reke Kimikāḷe. Dok sam hodao i lutao unaokolo da protegnem noge, ugledah kraj obale divan, prijatan, zanosan mangov gaj. Videvši ga, pomislih: ’Oh, zaista je divan ovaj mangov gaj, tako prijatan, zanosan. Izgleda mi dovoljan za čoveka koji je u naponu mladenačke snage odlučio da se posveti duhovnom naporu. Ako se Blaženi saglasi, došao bih u ovaj mangov gaj radi duhovnog napora.’ Da li ste, poštovani gospodine, saglasni da odem u taj mangov gaj radi duhovnog napora?” Saslušavši ga, Blaženi ovako reče poštovanom Meghiyi: „Megiya, ostani ovde dok sam sâm, sve dok ne dođe neki drugi monah.” Po drugi put…