Tako rečima brahmana nagovoren, kralj, zapovednik ratnika moćnih, konjsku žrtvu, ljudsku žrtvu prinese, sammāpāsu, vāćapeyyu i niraggaḷu, sve te žrtve prinese, te imetak svoj predade brahmanima: stoku, stvari, odeću i žene raskošno ukrašene, kočije s rasnim konjima upregnutim, vešto načinjene, sa pokrovima šarenim; kuće i palate što behu izgrađeni, skladnih mera i temelja čvrstih. Obilnom letinom ih napunivši, sva ta bogatstva predade brahmanima. A oni, primivši takva bogatstva, postadoše opijeni gomilanjem. Pošto su pali pod vlast žudnje, smesta nove svete himne sastaviše i opet do kralja Okkāke odoše. ’Isto kao voda i zemlja, zlato, imetak i letina, tako su i goveda važna ljudima, jer im od toga život zavisi. Prinesi žrtvu, jer velik imetak imaš; prinesi žrtvu, jer veliko bogatstvo imaš.’ Tako rečima brahmana nagovoren, kralj, zapovednik ratnika moćnih, naredi da se na stotine krava ubiju i na oltar žrtveni prinesu. A one nikoga povredile nisu ni kopitama, niti rogovima svojim. Te krave ko jagnjad krotke, puna vedra mleka davale su. A kralj ih za rogove vezao je, te nožem oštrim poklao je. Na to božanstva nebeska i preci, Indra, asure i rakkhase zavapiše: ’O, kakva je to užasna nepravda!’ kad nož oštri je kravi grlo prerezao. Nekada su tek tri bolesti postojale: jedino žudnja, glad i starost. Ali zbog takvog pokolja životinja, sad ih nastade devedeset i osam.