Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Jednog popodneva se među grupom monaha, pošto su se vratili iz prošenja hrane, jeli i okupili se u velikoj sali, zapodenuo ovakav razgovor: „Prijatelji, između Seniye Bimbisāre, kralja Māgadhe, i Pasenadija, kralja Kosale, ko li je bogatiji, čiji je imetak veći, čija su skladišta veća, čija zemlja prostranija, u koga je više kočija, čija armija je brojnija, čija sila je veća, čija moć?” Ali, na kraju, ovaj razgovor među monasima ostade nezavršen. A predveče, pošto je izašao iz osame, Blaženi se uputi ka velikoj sali. Kad je stigao, sede na unapred pripremljeno mesto, te ovako reče monasima: „Monasi, radi kakvog ste se razgovora ovde okupili? U kakvom sam vas to razgovoru prekinuo?” „Poštovani gospodine, pošto smo se vratili iz prošenja hrane, jeli i okupili se u velikoj sali, među nama se zapodenuo ovakav razgovor: ’Prijatelji, između Seniye Bimbisāre, kralja Māgadhe, i Pasenadija, kralja Kosale, ko li je bogatiji, čiji je imetak veći, čija su skladišta veća, čija zemlja prostranija, u koga je više kočija, čija armija je brojnija, čija sila je veća, čija moć?’ U takvom nas je razgovoru poštovani prekinuo kada je došao” „Monasi, zaista ne priliči vama, sinovima dobrih porodica, koji su iz poverenja napustili svoj dom i otišli u beskućnike da tako među sobom razgovarate. Kada se okupite, treba da činite jednu od ove dve stvari: da razgovarate o Dhammi ili da negujete plemenitu tišinu.” Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove: