Po drugi put… Po treći put demon Āḷavaka viknu Blaženome: „Izlazi odavde, asketo!” „U redu, prijatelju,” reče Blaženi i izađe. „Uđi ovamo, asketo!” „U redu, prijatelju,” reče Blaženi i uđe. I po četvrti put Āḷavaka reče Blaženome: „Izlazi odavde, asketo!” „Neću izaći, prijatelju. Učini ono što moraš da učiniš.” „Postaviću ti pitanje, asketo. Ako ne možeš da mi odgovoriš, pomutiću ti razum ili iščupati srce ili te zgrabiti za noge i zavitlati na drugu obalu Ganga.” „Prijatelju, ne vidim bilo koga u ovome svetu, sa njegovim božanstvima, Mārom i Brahmom, u ovom pokolenju sa njegovim asketama i brahmanima, plemenitim i običnim ljudima, ko bi mi mogao pomutiti um ili rastrgnuti srce ili me zgrabiti za noge i zavitlati na drugu obalu Ganga. No svejedno, prijatelju, pitaj me to što želiš.” A demon Āḷavaka se onda obrati Blaženom u stihovima: „Šta je najveće čovekovo blago? Šta, dobro praktikovano, donosi sreću? Šta je zaista najslađe među ukusima? Kako živi onaj za kojeg kažu da živi najbolje?” (Blaženi:) „Poverenje je najveće čovekovo blago. Dhamma, dobro praktikovana, donosi sreću. Istina je zaista najslađa među ukusima. Za onog ko živi s mudrošću kažu da živi najbolje.”