Biti bez milosti za sva živa bića, spreman da potkradaš druge, da ih povređuješ, nedelima sklon, okrutan, grub i bez poštovanja: to je lešina prava, a ne jedenje mesa. Oni koji su pohlepni, tlače i unesrećuju druge, zlim namerama vođeni, posle smrti u tamu odlaze, bića što u svet patnje glavačke upadaju: to je lešina prava, a ne jedenje mesa. Ni (izbegavanje) ribe i mesa, a ni gladovanje, ni nagost, brijanje glave, upletena kosa, a ni prljavština, ni odeća od životinjske kože ili plamen žrtvene vatre, nijedna od drugih pokora u ovome svetu večnosti radi, svete himne, darivanje bogova, prinošenje žrtvi i askeza, ništa od toga ne pročisti onog ko sumnju prevladao nije. Ko na vratima čula motri, neka obuzdan živi, učvršćen u Dhammi, nadahnut čestitošću i blagošću. Mudrac koji se svojih okova oslobodio i svaku patnju na ovom svetu napustio, takvoga ne uprlja ono što je video ili čuo.” Tako je Blaženi na razne načine podučio, a dobro upućeni u svete himne ga je razumeo. Tada muni, oslobođen lešine, nevezan, neuhvatljiv, svoje novo znanje stihovima izrazi, na najlepši način.