U isto su vreme dva prijatelja demona nekim poslom išli sa severa na jug. I videše ta dva prijatelja demona poštovanog Sāriputu kako u noći punoj mesečine sveže obrijane glave sedi na otvorenom, ušavši u zadubljenje. Na to jedan demon reče onom drugom: „Pada mi na pamet, druže moj, da ovog asketu zveknem po glavi.” Kad je to čuo, drugi demon mu odgovori: „Polako, druže, nemoj da diraš tog asketu. On je plemenit, snažan, moćan.” Po drugi put… Po treći put onaj demon reče drugom: „Pada mi na pamet, druže moj, da ovog asketu zveknem po glavi.” I po treći put, drugi demon mu odgovori: „Polako, druže, nemoj da diraš tog asketu. On je plemenit, snažan, moćan.” Ne obazirući se na to šta mu prijatelj govori, onaj demon udari poštovanog Sāriputtu po glavi. Tako snažan beše udarac, da je slona mogao oboriti ili vrh velike planine razneti. Istog momenta, uz povike „Gorim, gorim!”, onaj demon propade u čistilište.