Po treći put, kada je noć već bila na izmaku, pri kraju poslednje trećine, dok se zora približavala, a noć bledela, poštovani Ānanda ustade sa svog mesta, prebaci gornji ogrtač preko jednog ramena, u znak poštovanja sklopi dlanove u pravcu Blaženog, pa reče: „Poštovani, noć je već poodmakla, poslednja trećina je pri kraju i monaška zajednica već dugo sedi. Da li bi Blaženi odrecitovao pāṭimokkhu za monahe?” „Ānanda, zajednica nije potpuno čista.” Na to poštovani Mahāmoggallāna pomisli: „Na koga je zapravo Blaženi mislio kada je ovo kazao?” Onda poštovani Mahāmoggallāna svojim umom obuhvati umove čitave monaške zajednice. I vide kako u sred monaške zajednice sedi taj čovek bez vrline, lošeg karaktera, nečist, iskvarenih postupaka, koji skriva svoja nedela, koji nije asketa, iako se takvim predstavlja, ne živi svetačkim životom, iako se takvim predstavlja, truo iznutra, pun žudnji, iskvaren. I pošto ga je video, ustade sa svog mesta i priđe tom čoveku. Kad je prišao, ovako mu reče: „Ustani, prijatelju, Blaženi te je video. Za tebe više nema zajedništva sa monasima.” Kada je to čuo, onaj čovek ništa ne odgovori.