Okrenuvši se od prijatnog i neprijatnog, ne poseže ni za jednim, ne zavisi od bilo čega, potpuno oslobođen od stvari koje sputavaju, tek tada on živi pravo beskućništvo. Ne vidi ništa vredno u sticanju, a strast za posedovanjem uklonio je; ne zaviseći od bilo čega, nit’ vođen drugima, tek tada on živi pravo beskućništvo. Ni sa kim u sukobu, rečju, mišlju ili delom, na pravi način razumevši Dhammu, ispunjen težnjom da dosegne stanje nibbāne, tek tada on živi pravo beskućništvo. Monah nek ne bude gord, misleći: „Poštuju me”, a ako ako ga uvrede nečim, nek ogorčenje ne gaji; primivši hranu od drugih, ne biva njome ushićen: tek tada on živi pravo beskućništvo. Kad napusti žeđ za rođenjima novim, monah je uzdržan da ne naudi bilo kome, prevlado je sumnju, sve strele iščupao, tek tada on živi pravo beskućništvo.