Čuvši to, Blaženi ovako odgovori Māri, Zlom: „Ne brini se, Zli, nije mnogo vremena ostalo do parinibbāne Blaženog. Za tri meseca, računajući od sada, Tathāgata će ući u parinibbānu, konačno oslobođenje.” I tako je Blaženi kod Ćāpāla svetilišta, svestan i jasno razumevajući, napustio životni tok. Sa napuštanjem životnog toka Blaženog, cela zemlja iznenada zadrhta, uz silnu grmljavinu, zastašujuću, od koje se kosa dizala na glavi. Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove: „Neuporedivo poredeći sa daljim bivanjem, mudrac napusti proces postojanja. u svojoj radosti učvršćen, u osami zadovoljan, kao mačem prekinu kontinuitet bivanja.” Sedam asketa sa punđom Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Istočnom parku, u palati Migārine majke. Jedno veče, izašavši uveče iz osame, Blaženi je sedeo pred ulazom. Onda Pasenadi, kralj Kosale, dođe do njega. Kad je stigao, pokloni se, pa sede sa strane. U isto vreme sedam asketa sa punđama, sedam đaina, sedam golih asketa, sedam asketa koji nose samo jedan ogrtač i sedam asketa-lutalica, obraslih maljama, dugih noktiju i kose, prolazili su nedaleko od Blaženog, noseći različite rekvizite.