Po drugi put… Po treći put, Blaženi reče poštovanom Ānandi: „Hajde, Ānanda, donesi mi iz onog izvora vode da pijem.” „Da, poštovani gospodine,” odgovori Ānanda, uze prosjačku zdelu i krenu ka izvoru. Kada je došao do izvora, iz njega na sve strane pokuljaše ona trava i pleva, tako da je u njemu sada bila samo čista, bistra, nezamućena voda, sve do vrha, kao da se iz njega preliva. Na to poštovani Ānanda pomisli: „Zadivljujuće je, čudesno kolika je čudotvorna moć, kolika snaga Tathāgate. I zahvati on vode u zdelu, te se vrati do Blaženog. Kada je prišao, reče: „Zadivljujuće je, poštovani gospodine, čudesno je kolika je čudotvorna moć, kolika snaga Tathāgate. Kada sam došao do izvora, iz njega na sve strane pokuljaše ona trava i pleva, tako da je u njemu sada bila samo čista, bistra, nezamućena voda, sve do vrha, kao da se iz njega preliva. Napijte se ove vode, Blaženi, napijte se ove vode, Srećni!” Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove: