Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Kosambija, u Ghositinom parku. Tu je živeo u velikoj grupi, pa su ga saletali monasi i monahinje, nezaređeni sledbenici i sledbenice, vladari i njihovi savetnici, učitelji drugih učenja i njihovi učenici. U takvoj gužvi je bilo mučno, a ne lako živeti. Na to Blaženi pomisli: „Sada živim u velikoj grupi… U takvoj gužvi je mučno, a ne lako živeti. Kako bi bilo kad bih se izdvojio i živeo podalje od ove gužve?” Tako se ujutru Blaženi obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu put Kosambija da prosi hranu. Kad je prošao Kosambi i vratio se iz prošenja hrane, posle obroka, pospremi on mesto na kojem je boravio, uze prosjačku zdelu i gornji ogrtač, te ne javivši se ni svojim pratiocima, niti zajednici monaha, zaputi sam, bez ikoga, u pravcu Pārileyyake. Idući tako od sela do sela, stigao je na kraju u Pārileyyaku. Tu je Blaženi boravio u Rakkhita šumi, u podnožju salovog drveta.