Dobro razumevajući takve misli, Budni, koji je prilježan, sabran, obuzdan, sve ih je u potpunosti napustio; uznemirenja se u umu više ne rađaju.” Razuzdanost Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Kusināre, u Upavattani, u Mallā salovom gaju. U isto vreme je velika grupa monaha boravila nedaleko od Blaženog, u šumskim kolibama. Razuzdani, bahati, ćudljivi, bučni, razgovarali su o svemu i svačemu, nepažljivi, bez jasnog razumevanja, rastreseni, razdraženih čula. I vide Blaženi tu veliku grupu monaha kako boravi nedaleko od njega, u šumskim kolibama. Razuzdani, bahati, ćudljivi, bučni, razgovarali su o svemu i svačemu, nepažljivi, bez jasnog razumevanja, rastreseni, razdraženih čula. Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove: „Ko nad svojim telom ne stražari i pogrešnim gledištima vođen je, prepušten lenjosti i tuposti uma, svako takav u vlast smrti ide. Zato dobro na um paziti treba, ići samo dokle ispravne namere vode, ispravna gledišta kao štit nositi. Dobro razumevši nastanak i nestanak, monah koji lenjost i tupost je pobedio, svaki jad za sobom zauvek ostavlja.” Pastir Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi lutao zemljom Kosāla, praćen velikom grupom monaha. Onda Blaženi skrete sa puta i dođe do nekog drveta. Kada je prišao, sede na unapred pripremljeno mesto.