Istoga jutra Blaženi se obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu put Sāvatthīja da prosi hranu. I vide Blaženi usput tu grupu dečaka kako pecaju ribe. Videvši ih, priđe on dečacima, pa im reče: „Dečaci, bojite li se vi patnje? Je li vam bolna patnja?” „Da, poštovani gospodine, plašimo se patnje. Patnja nam je bolna.” Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove: Ako se bojite patnje, ako vam je patnja bolna, ne činite loša dela, ni otvoreno, niti pak potajno. Ali ako ćete loša dela činiti ili ih činite sada, za vas slobode od patnje nema, koliko god od nje bežali.” Dan predanosti Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Istočnom parku, u palati Migārine majke. I na dan predanosti Blaženi je sedeo okružen monaškom zajednicom. Kada je noć poodmakla, na izmaku prve trećine, poštovani Ānanda ustade sa svog mesta, prebaci gornji ogrtač preko jednog ramena, u znak poštovanja sklopi dlanove u pravcu Blaženog, pa reče: „Poštovani, noć je već poodmakla, prva trećina je pri kraju i monaška zajednica već dugo sedi. Da li bi Blaženi odrecitovao pāṭimokkhu za monahe?” Kad ovo bi izrečeno, Blaženi ništa ne odgovori. Po drugi put, kada je noć već poodmakla, na kraju druge trećine… „Poštovani, noć je već poodmakla, druga trećina je pri kraju i monaška zajednica već dugo sedi. Da li bi Blaženi odrecitovao pāṭimokkhu za monahe?” I po drugi put Blaženi ostade nem.