I vide Blaženi kako nedaleko od njega, ukrštenih nogu i uspravnog tela, sedi poštovani Pindola Bhāradvāđa, koji je živeo u šumi, prosio hranu, nosio samo jedan ogrtač od tri dela, načinjen od bačenog platna, sa malo želja, uvek zadovoljan, osamljen, povučen iz gomile, energičan, zagovornik askeze, okrenut kontemplaciji. Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove: „Bez gunđanja i bez povređivanja drugih, u monaškoj disciplini obuzdan i u jelu umeren, živeti povučen i posvećen kontemplaciji, to je učenje svih Budnih.” Sāriputta Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tom prilikom je nedaleko od Blaženog, ukrštenih nogu i uspravnog tela, sedeo poštovani Sāriputta, sa malo želja, uvek zadovoljan, osamljen, povučen iz gomile, energičan, okrenut kontemplaciji. I vide Blaženi kako nedaleko od njega, ukrštenih nogu i uspravnog tela, sedi poštovani Sāriputta, sa malo želja, uvek zadovoljan, osamljen, povučen iz gomile, energičan, okrenut kontemplaciji. Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove: „U kontemplaciji, bistroga uma, mudrac što sebe vežba na putu mudrosti, takvoga žalosti ne saleću, smirenog i uvek sabranog.” Sundarī