Po drugi put… Kad je to čuo, poštovani Mahākaććāna po drugi put ovako reče Soṇi Kuṭikaṇṇi: „Teško je, Soṇa, proživeti ceo život sa jednim obrokom, sam legati i u celibatu. Umesto toga, još uvek živeći kao kućedomaćin, posveti se Budinom učenju, a u pravo vreme, živi sa jednim obrokom, sam leži i u celibatu.” Na to odlučnost nezaređenog sledbenika Soṇe Kuṭikaṇṇe da postane beskućnik po drugi put splasnu. Po treći put, dok je jednom Soṇa Kuṭikaṇṇa boravio u osami, povučen, javi mu se ova misao: ’Prema onome kako učitelj Mahākaććāna podučava Dhammu, nije lako živeći u kući praktikovati svetački život potpuno savršen i čist, nalik uglačanoj školjki. Kako bi bilo da obrijem kosu i bradu, ogrnem žuti ogrtač i napustivši dom odem u beskućnike?” Onda nezaređeni sledbenik Soṇa Kuṭikaṇṇa po treći put otide do poštovanog Mahākaććāne. Kad je stigao, pokloni se, pa sede sa strane. Dok je sedeo, ovako reče poštovanom Mahākaććāni:
