Na to Blaženi reče jednom monahu: „Monaše, idi i reci u moje ime monahu Pilindavaććhi da ga učitelj zove”. „Da, poštovani gospodine”, odgovori monah. On otide do poštovanog Pilindavaććhe i reče mu: „Prijatelju Pilindavaććha, učitelj te zove.” „Dobro, prijatelju”, odgovori poštovani Pilindavaććha i otide da vidi Blaženog. Kad je stigao, pokloni se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, Blaženi mu se obrati sledećim rečima: „Je li istina, Vaććha, da se drugim monasima obraćaš vrlo grubim rečima?” „Istina je, poštovani gospodine.” Na to Blaženi, pošto je svojim umom obuhvatio prethodne živote poštovanog Pilindavaććhe, ovako reče monasima: „Monasi, neka se niko od vas ne ljuti na monaha Vaććhu, ne govori on tako sa monasima iz besa. Monah Vaććha se pet stotina života u nizu preporađao u brahmanskoj porodici. Tako da je takve grube reči prema drugima dugo vremena koristio. Zato ovaj monah Vaććha i sada tako govori.” Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove: „U kome ne žive obmana i oholost, ko je strasti oslobođen, nesebičan i bez očekivanja, ko je bes odagnao, sebe potpuno oslobodio, tek taj je brahman, asketa, takav jeste monah.” Sakkino nadahnuće