Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi živeo kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. U isto vreme su u Rāđagahi bile dve družine i obe opčinjene nekom kurtizanom, zaljubljene u nju. I tako su se svađali i prepirali, bili duboko podeljeni, jedni druge napadali pesnicama, busenjem, štapovima, noževima, te tako jedni drugima donosili smrt ili samrtne bolove. Jednog jutra grupa monaha se obukla, uzeše svaki svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenuše put Rāđagahe da prose hranu. A kad su isprosili hranu u Rāđagahi i vratili se, posle obroka, odoše do Blaženog. Pošto mu se poklone, sedoše sa strane. Dok su sedeli, monasi ovako rekoše Blaženom: „Poštovani gospodine, ovde u Rāđagahi postoje dve družine i obe su opčinjene nekom kurtizanom, zaljubljene u nju. I tako se svađaju i prepiru, duboko su podeljeni, jedni druge napadaju pesnicama, busenjem, štapovima, noževima, te tako jedni drugima donose smrt ili samrtne bolove. ” Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute reči:
