„Poštovani gospodine, sve dok se Tathāgate ne pojave u ovome svetu, plemeniti i potpuno probuđeni, sve dotle isposnike drugih tradicija obožavaju, poštuju, slave ih, dive im se i klanjaju, daruju im ogrtače, posude za prošenje hrane, boravište i lekove. Ali kada se Tathāgate pojave u ovome svetu, plemeniti i potpuno probuđeni, posle toga isposnike drugih tradicija ne obožavaju, ne poštuju, ne slave, ne dive im se i ne klanjaju, niti im daruju ogrtače, posude za prošenje hrane, boravište i lekove. Tako i Blaženog sada obožavaju, poštuju, slave, dive mu se i klanjaju, daruju mu ogrtače, posude za prošenje hrane, boravište i lekove, baš kao i monaškoj zajednici.” „Upravo tako, Ānanda, sve dok se Tathāgate ne pojave u ovome svetu, plemeniti i potpuno probuđeni, sve dotle isposnike drugih tradicija obožavaju… Tako i Blaženog sada obožavaju, poštuju, slave, dive mu se i klanjaju, daruju mu ogrtače, posude za prošenje hrane, boravište i lekove, baš kao i monaškoj zajednici.” Tako i Blaženog sada obožavaju, poštuju, slave, dive mu se i klanjaju, daruju mu ogrtače, posude za prošenje hrane, boravište i lekove, baš kao i monaškoj zajednici.” Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove:
