„Tako je najbolje”, reče Koliyanin, te otide do Blaženog. Tu mu se on pokloni i prenese reči svoje žene… „Neka bude srećna Supavāsa iz plemena Koliya i neka rodi zdravog sina.” I zahvaljujući tim rečima Blaženog, Supavāsa postade srećna i zaista rodi zdravog sina. „Da, poštovani gospodine”, reče Koliyanin, te ushićen i obradovan rečima Blaženog, ustade sa svog mesta, pokloni se, pa pazeći da mu Blaženi ostane sa desne strane, otide svojoj kući. I vide da je Supavāsa srećna i da je rodila zdravog sina. Videvši to, pomisli: „Zadivljujuće je, čudesno kolika je čudotvorna moć, kolika snaga Tathāgate, da Supavāsa zahvaljujući njegovoj reči rodi zdravog sina.” I bi razdragan, oduševljen, ushićen i srećan.