„Neka poštuje starije i bude bez zavisti; zna vreme kada učitelja da poseti. zna kada je čas da se o Dhammi govori i pažljivo sluša reči dobro izgovorene. Smerno, odbacivši gordost, u pravo vreme ide da poseti učitelja. Na umu ima Dhammu, njezino značenje, obuzdanost i svetački život ceo. Uživajući u Dhammi, ushićen Dhammom, učvršćen u Dhammi, vešt u prepoznavanju Dhamme, ne govori išta što bi tu Dhammu kvarilo, već se ravna prema istini, dobro izgovorenim rečima. Napustivši ismevanje, naklapanje, žalopojke, mržnju, licemerje i prevaru, pohlepu i gordost, tvrdoglavost, grubost, slepilo i opsednutost, živi on jasnoga uma, potpuno ukroćenog. Razumevanje je srž dobro izgovorenih reči, koncentracija je srž učenja i razumevanja. U onome ko je plahovit i nepromišljen, mudrost i znanje zaista ne uvećavaju se.