Onda Supavāsā reče svom mužu: „Hajde, gospodaru, idi do Blaženog, pa mu kaži: ’Poštovani gospodine, Supavāsa iz plemena Koliya se klanja do nogu Blaženome i pita ga živi li bez poteškoća, ima li kakvih bolesti, služe li ga zdravlje i snaga, živi li udobno.’ A onda mu reci i ovo: ’Poštovani gospodine, Supavāsa je trudna sedam godina i na kraju sedam dana ne može da se porodi… Zaista je istinski srećno to oslobođenje, u kojem ovakvih muka nema.”’”