Zbirka dugih govora: Pāṭhika odeljak

ฉบับแปลเซอร์เบีย · Sutta Piṭaka — The Basket of Discourses · Volume 11 · 342 pages

Summarised by AI from the whole volume (44 topics) — click to jump to where a topic begins.

Page 1–19 Pāṭika sutta (deo 1): Sunakkhatta Liccaviputta napušta monaški život i proročanstva o smrti dvojice nagih asketa Buda boravi u selu Anupiya, a zatim odlazi kod lutajućeg askete iz roda Bhaggava. Priča o Sunakkhatti Liccaviputti, koji je bio njegov učenik, ali je napustio monaški život, optužujući ga da nikada nije pokazao nadljudske moći (iddhipāṭihāriya) i da mu nikada nije objasnio poreklo sveta (aggañña). Buda odgovara da Dhamma koju izlaže vodi do kraja patnje bez obzira na to da li se prikazuju moći, a zatim kao svedočanstvo navodi dva istinita događaja koje je Sunakkhatta video: nagog asketu Korakkha
Page 20–28 Pāṭika sutta (deo 2): pokušaji da se nagi asketa Pāṭikaputta dovede Budi i poređenje sa šakalom koji se pravi lavom Priča se nastavlja iz prethodnog dela. Kada nagi asketa Pāṭikaputta nije mogao da ustane sa svog sedišta, visoki velikodostojnik Liccavi i Jāliya, učenik Dārupattike, više puta su pokušavali da ga pozovu da dođe Budi, ali bez uspeha. Jāliya zato pripoveda poređenje: lav izlazi u lov svako veče, a stari šakal, koji se ugojio jedući ostatke, počinje da umišlja da i on može biti lav, ali kada pokuša da riče, izlazi samo šakalovo zavijanje – kao i Pāṭikaputta, koji živi od ostataka Sugate, a usuđuje
Page 29–37 Pāṭika sutta (deo 3): četiri teorije o poreklu sveta i objašnjenje o oslobođenju u lepom Buda kaže da on poznaje poreklo sveta (aggañña), ali ne prianja uz to znanje, a zatim jednu po jednu opovrgava četiri teorije o poreklu sveta raznih asketa i brahmana: verovanje da je svet stvorio Gospodar ili Brahma (issarakutta), verovanje da su bića pala iz sveta bogova koji su se toliko zaneli igrom da su izgubili svesnost (khiḍḍāpadosika), verovanje da su pala iz sveta bogova čiji se um pokvario međusobnom zavišću (manopadosika) i verovanje da su sopstvo i svet nastali slučajno, bez uzroka
Page 38–55 Udumbarika sutta (početak): lutajući asketa Nigrodha i pročišćavanje askeze do srži Buda boravi na brdu Gijjhakūṭa kod Rājagahe, dok lutajući asketa Nigrodha boravi u parku Udumbarikā sa pratnjom koja glasno razgovara o besmislicama. Domaćin Sandhāna dolazi u posetu i čuje Nigrodhu kako se hvali da bi Budu, kad bi došao, jednim jedinim pitanjem saterao u ćošak. Buda to saznaje božanskim uhom i sam dolazi, pa pita čime on to vežba svoje učenike. Nigrodha ga moli da izloži temu askeze (tapojigucchā). Buda detaljno opisuje pravila nagih podvižnika, a zatim ukazuje da takva askeza,
Page 56–61 Udumbarika sutta (završetak) – lutajući asketa Nigrodha se predaje Domaćin Sandhāna podseća lutajućeg asketu Nigrodhu da je izazivao Budu na raspravu, ali kada je Buda zaista došao i neposredno ga upitao, Nigrodha nije imao odgovor i ćutao je postiđen. Buda mu sa dobrotom pokazuje njegovu grešku i daje mu priliku da je uvidi. Nigrodha priznaje grešku i izvinjava se. Buda kaže da je napredak u Dhammi i Vinayi plemenitih kada neko uvidi svoju grešku i ispravi je, a zatim izjavljuje da je spreman da mudre ljude pouči Dhammi tako da zaista ostvare plod za kratko vr
Page 62–69 Cakkavatti sutta, početak – kralj Daḷhanemi i dužnosti univerzalnog vladara Buda boravi u Magadhi i poučava monahe da se oslanjaju na sebe i na Dhammu, a ne na nešto drugo, razvijanjem četiri temelja svesnosti. Zatim priča priču o kralju Daḷhanemiju, pravednom univerzalnom vladaru sa sedam dragulja. Kada se dragoceni točak pomerio sa svog mesta, on se odrekao prestola i napustio dom. Ali njegov sin i naslednik nije sledio „dužnosti univerzalnog vladara“, to jest vladanje u skladu sa Dhammom i pomaganje siromašnima, pa je dragoceni točak nestao. Ova priča uči da blagosta
Page 70–83 Cakkavatti sutta, sredina – ciklus propadanja i napretka čovečanstva Kada sledeći kralj ne deli bogatstvo siromašnima po drevnom kraljevskom običaju, siromaštvo se širi i vodi krađi, laganju i sve surovijim kaznama, koje se lančano šire u ubijanje, grub govor, klevetu i izopačene polne odnose, sve dok životni vek i izgled ljudi ne propadnu sa osamdeset hiljada godina na samo deset godina, pa se ljudi čak međusobno ubijaju, pogrešno se opažajući kao divlje životinje. Ali na kraju jedna grupa preživelih dolazi sebi i odlučuje da se uzdrži od zla i čini dobro, pa se
Page 84–86 Cakkavatti sutta, završetak – budući Buda Metteyya Kada ljudi ponovo budu živeli osamdeset hiljada godina, postojaće univerzalni vladar po imenu Saṅkha, koji će vladati cvetajućim gradom Bārāṇasī, tada zvanim Ketumatī, i u svetu će se pojaviti Buda po imenu Metteyya. Kralj Saṅkha će napustiti dom kod Bude Metteyye i ubrzo ostvariti Dhammu. To je proročanstvo o sledećem Budi u dalekoj budućnosti. Zatim Buda ponavlja pouku o oslanjanju na sebe i na Dhammu, o razvijanju četiri osnove moći radi dugog života, i o moralnosti, koncentraciji, božanskim
Page 87–92 Aggañña sutta, početak – brahmani vređaju Vāseṭṭhu i Bhāradvāju Buda boravi u Sāvatthiju i pita Vāseṭṭhu i Bhāradvāju, dvojicu iskušenika brahmanskog porekla koji su se zamonašili u njegovom učenju, da li ih brahmani vređaju. Obojica odgovaraju da ih kude što su napustili uzvišenu kastu i postali askete, što je niska kasta, jer brahmani tvrde da su Brahmini sinovi, rođeni iz Brahminih usta. Buda objašnjava da ta tvrdnja nije istinita, jer se i brahmani rađaju iz majčine utrobe kao i druge kaste, i u svakoj kasti – ratnika, brahmana, trgovaca i slugu – ima i
Page 93–103 Aggañña sutta, sredina – nastanak sveta, ljudi i kaste ratnika Buda slikovito objašnjava nastanak sveta i ljudi. Kada se svet raspadne i ponovo formira, bića su u početku sa božanskim, svetlećim telima koja lebde u vazduhu, bez pola, i ne moraju da jedu grubu hranu. Potom se na vodi pojavljuje „zemaljska esencija“, mirisna i slatka; jedno biće poželi da je proba i zavoli je, ostala ga slede, pa im tela postaju sve grublja, javlja se uobraženost, i zemaljska esencija nestaje. Hrana se sve više menja kako rastu nečistoće, dok ne nastane pirinač koji sam raste
Page 104–107 Aggañña sutta, završetak – nastanak kaste slugu i asketa; Dhamma je važnija od rođenja Buda nastavlja da je kasta slugu (sudda) nastala od onih koji su se bavili grubim zanimanjima, a skupina asketa od ljudi iz svih kasta koji su, razočarani u sopstvene običaje, napustili dom tražeći oslobođenje. Naglašava da, ma u kojoj se kasti rodio, onaj ko se loše ponaša telom, govorom i umom podjednako odlazi u loše odredište, a onaj ko se dobro ponaša podjednako odlazi u dobro odredište. Onaj ko obuzda telo, govor i um i razvije činioce probuđenja dok se ne oslobodi nečistoća, najuzvišeniji
Page 108–110 Sampasādanīya sutta, početak – Sāriputta izgovara lavlji rik objavljujući svoju veru Buda boravi u Nāḷandi. Sāriputta dolazi k njemu i izjavljuje svoju duboku veru: da nijedan asketa ili brahman u prošlosti, budućnosti ili sadašnjosti neće imati višu mudrost probuđenja od Bude. Buda to naziva velikim „lavljim rikom“ i pita Sāriputtu da li ima znanje kojim može da pronikne u umove svih Buda u tri vremena. Sāriputta odgovara da nema, ali objašnjava da njegovo uverenje potiče od „zaključivanja po Dhammi“, kao što čuvar gradske kapije zna da svi moraju proći samo kroz tu jednu kapij
Page 111–127 Sampasādanīya sutta (završetak): Sāriputta izjavljuje duboku veru u Budu Završni deo sutte, u kojem Sāriputta nastavlja da hvali Budu, navodeći nekoliko skupina „nenadmašnih stvari“ (anuttariya), kao što su izlaganje Dhamme o dobrim stanjima, čulne baze, 4 načina ulaska u materice, načini upoznavanja tuđih umova, koncentracija koja razmatra telo, predviđanje budućnosti učenika, i 2 vrste moći: moć koja je još povezana sa nečistoćama i plemenita moć bez nečistoća. Sāriputta potvrđuje da nijedan asketa ili brahman u prošlosti ili budućnosti neće imati mudrost probuđenj
Page 128–156 Pāsādika sutta: raskol među Nigaṇṭhama posle smrti njihovog učitelja i načelo neodgovaranja na apstraktna pitanja Kada je Nigaṇṭha Nātaputta (učitelj đainizma) umro u Pāvi, njegovi učenici su se podelili i svađali oko učenja. Iskušenik Cunda je to ispričao Ānandi, pa su zajedno otišli da o tome izveste Budu. Buda objašnjava kakve posledice imaju učenici koji slede ili ne slede učitelja i učenje koji su manjkavi, u poređenju sa slučajem kada su učitelj i učenje savršeni. Zatim govori o 4 niske i grube vrste sreće (kao što je sreća od ubijanja, krađe, laganja i čulnog uživanja) nasuprot 4 vrste sreće koje vod
Page 157–165 Lakkhaṇa sutta: 32 obeležja velikog čoveka i dela iz prošlih života koja su njihov uzrok Buda izlaže 32 posebna obeležja velikog čoveka; onaj ko ih sve ima može imati samo dva ishoda: ako ostane u domu, postaje pravedni univerzalni vladar, a ako napusti dom, postaje potpuno probuđeni Buda. Redom navodi svako obeležje, kao što su ravni tabani, točkovi na tabanima, duge pete, dugi prsti, uspravno telo, nežna koža, dlake uvijene nadesno i druga, i objašnjava da je svako obeležje plod dobrih dela koja je činio u prošlim životima: na primer, ravni tabani potiču od postojanog učvršćenja u
Page 166–193 Lakkhaṇa sutta (nastavak): uzroci 32 obeležja velikog čoveka kod Bude Buda nastavlja da objašnjava monasima da su posebna obeležja velikog čoveka – kao što su meke šake i stopala, vitki prsti, okrugle pete, četrdeset ravnih zuba, zlatna boja kože, širok i dugačak jezik, vilica poput lavlje i duboko plave oči – sva plod dobrih dela koja je činio u prošlim životima, kao što su davanje, govorenje istine, uzdržavanje od klevete, grubog govora i besmislenog brbljanja, ispravan način života, neljutnja, nenanošenje zla bićima i pomaganje drugima s prijateljskom dobrotom.
Page 194–207 Siṅgālaka sutta: pouka o poštovanju šest strana sveta i dužnostima laika U Rājagahi Buda susreće mladića Siṅgālaku, koji se klanja na šest strana sveta po poslednjoj očevoj želji, ne razumevajući pravi smisao toga. Buda ga zato poučava da je u disciplini plemenitih ispravno poštovanje strana sveta ispunjavanje dužnosti prema ljudima oko sebe na primeren način. Izlaže 4 nečista dela, 6 puteva propadanja (pijenje alkohola, lutanje noću, posećivanje zabava, kockanje, druženje sa lošim ljudima i lenjost) i po 4 vrste lažnih i pravih prijatelja, a zatim objašnjava da su š
Page 208–220 Āṭānāṭiya sutta: zaštitni stihovi protiv neljudskih bića i četiri kralja-čuvara sveta Na brdu Gijjhakūṭa kod Rājagahe četiri velika kralja, sa mnoštvom vojski jakkha, gandhabba, kumbhaṇḍa i nāga, dolaze noću Budi. Kralj Vessavaṇa mu kaže da većina jakkha ne veruje u Dhammu koja uči uzdržavanju od ubijanja, krađe, seksualnog prestupa, laži i opojnih sredstava, pa ga moli da nauči „Āṭānāṭiya zaštitu“, zaštitne stihove za zaštitu monaha, monahinja, sledbenika i sledbenica laika koji borave u samotnim šumama. Kralj Vessavaṇa zato recituje te stihove, koji počinju poklonjenjem sedmori
Page 221 Āṭānāṭiya sutta (završetak) Završni deo Āṭānāṭiya sutte, zaštitnih stihova koje su četiri velika kralja ponudila Budi radi zaštite monaha, monahinja, sledbenika i sledbenica laika koji se povlače i ulažu napor u šumi, od opasnosti od neljudskih bića i jakkha. Buda nalaže monasima da nauče, zapamte i čuvaju Āṭānāṭiya zaštitu radi dobrobiti i blagostanja Budinih sledbenika. Na kraju je uobičajena rečenica da su se monasi obradovali izlaganju. Time se završava deveta sutta Pāṭika vagge Dīgha nikāye.
Page 222–223 Saṅgīti sutta, prvi deo: dolazak u Pāvu i nova većnica kraljevskog roda Malla Početak Saṅgīti sutte. Buda putuje po zemlji Malla sa zajednicom od oko pet stotina monaha i boravi u mangovom gaju kovača Cunde kraj Pāve. Malle iz Pāve, koji su upravo sagradili novu većnicu po imenu Ubbhataka, mole Budu da je prvi upotrebi pre njih, verujući da će to doneti trajnu zaslugu rodu Malla. Buda prihvata poziv, odlazi i izlaže Dhammu Mallama duboko u noć, pre nego što im dozvoli da odu. To je scena koja priprema važan događaj koji će se dogoditi iste noći.
Page 224–226 Povod za zajedničko recitovanje: smrt Nigaṇṭhe Nātaputte i skupina jedinica Kada su Malle otišli, Budu su zabolela leđa, pa je poverio Sāriputti da izlaže Dhammu umesto njega dok se odmara. Iste noći stigla je vest da je Nigaṇṭha Nātaputta, učitelj đainizma, umro u Pāvi, pa su se njegovi učenici podelili i žestoko svađali oko učenja, jer je učenje bilo loše objavljeno. Sāriputta je iskoristio tu priliku da pokaže monasima da su Budina Dhamma i Vinaya dobro objavljene, i da ih zato treba zajednički recitovati, to jest recitovati zajedno bez sukoba, pa je počeo da izlaže
Page 227–232 Saṅgīti: skupine dvojki i trojki Sāriputta izlaže učenja grupisana u parove (skupina dvojki), kao što su ime i oblik, stid i strah od zla (hiri i ottappa), dobro prijateljstvo i teškoća u primanju opomene, smirenje (samatha) i uvid (vipassanā), i učenja grupisana u trojke (skupina trojki), kao što su tri korena lošeg, tri vrste lošeg ponašanja, tri vrste misli, tri vrste žudnje, tri vrste osećaja i tri posebna svojstva Tathāgate, koji ne mora da čuva telo, govor i um. Svaki skup se navodi kao primer onoga što treba zajednički r
Page 233–245 Saṅgīti: skupina četvorki – temelji svesnosti, ispravni napori, jhāne i druga učenja u četvorkama Ovo je najduža skupina u ovom delu; sakuplja važna učenja grupisana po četiri, kao što su četiri temelja svesnosti, četiri ispravna napora, četiri osnove moći, četiri jhāne, četiri božanska prebivališta (bezmerna stanja), četiri bezoblične jhāne i četiri plemenite tradicije, o zadovoljstvu askete sa četiri potrepštine i radosti u napuštanju nečistoća i razvijanju meditacije, kao i plemenite istine i razna znanja u obliku četvorki. To je zbirka ključnih praksi budističkog učenja u obliku brojivih
Page 246–255 Saṅgīti: skupina petica – skupine, prepreke, pet pravila i osnove oslobođenja Sakuplja učenja grupisana po pet, kao što su pet skupina, pet skupina prianjanja, pet vrsta čulnih zadovoljstava, pet prepreka, niži i viši okovi, pet pravila moralnosti, uz po pet nedostataka nemoralnosti i pet koristi moralnosti, načela međusobnog opominjanja u Saṅghi s prijateljskom dobrotom, i pet osnova oslobođenja (vimuttāyatana), to jest uzroka i uslova koji omogućavaju oslobođenje uma, kao što je slušanje Dhamme od Učitelja ili učitelja. To je grupisanje učenja koje obuhvata i teoriju (s
Page 256–263 Saṅgīti, odeljak šestica (chakka): āyatane, skupovi svesti i stanja koja podstiču međusobno sećanje Zbirka skupova od po šest dhamma: šest unutrašnjih i šest spoljašnjih āyatana, šest skupova svesti (viññāṇakāya), šest skupova kontakta, šest skupova osećaja, šest skupova žudnje, šest vrsta nepoštovanja i poštovanja, šest sārāṇīya-dhamma (stanja koja podstiču da se ljudi rado sećaju jedni drugih) i šest korena sporova zajedno sa načinima da se reše. Detaljno se razlaže proces opažanja kroz šest čulnih vrata, uz smernice za sprečavanje razdora u Saṅghi pomoću sārāṇīya-dhamma i četiri vrste oslob
Page 264–266 Saṅgīti, odeljak sedmica (sattaka): plemenito blago, bojjhaṅge i staništa svesti Zbirka skupova od po sedam dhamma, kao što su sedam vrsta plemenitog blaga, sedam bojjhaṅga (činilaca probuđenja), sedam pravih i sedam nepravih dhamma, sedam osobina dobrog čoveka (sappurisa-dhamma), sedam moći, sedam staništa svesti (viññāṇaṭṭhiti – ravni u kojima se svest zadržava), sedam vrsta osoba dostojnih darova, sedam latentnih sklonosti (anusaya), sedam okova i sedam načina rešavanja sporova (adhikaraṇa), što je konkretan sistem za okončavanje sporova u Saṅghi. Sadržaj obuhvata i lične
Page 267–275 Saṅgīti, odeljak osmica (aṭṭhaka): pogrešnosti i ispravnosti, povodi za lenjost i za trud, i abhibhāyatane Početak odeljka osmica, koji obuhvata osam pogrešnosti (micchatta – pogrešan put sa osam činilaca), osam ispravnosti (sammatta), osam vrsta osoba dostojnih darova, osam povoda za lenjost (kusītavatthu – okolnosti koje se često koriste kao izgovor za lenjost, npr. težak posao ili bolest) uporedo sa osam povoda za trud (ārabbhavatthu – iste okolnosti koje marljiv čovek koristi kao podsticaj da se još više trudi), zatim osam vrsta davanja prema nameri davaoca, osam preporoda usled davanja (dānūpapa
Page 276 Abhibhāyatane i osam vimokkha (kraj odeljka osmica, Saṅgīti-sutta) Završni deo odeljka dhamma od po osam (aṭṭhaka) u Saṅgīti-sutti, nastavak prethodnog dela. Govori o poslednjoj od osam abhibhāyatana (osnova znanja koje nadvladava predmet, npr. usredsređivanje na spoljašnje oblike raznih boja) i o osam vimokkha, stupnjevitih oslobođenja – od viđenja oblika onoga koji ima oblik u jhāni pa sve do prestanka opažanja i osećanja (saññāvedayitanirodha). Odeljak osmica završava se rečima da ove dhamme treba zajednički recitovati radi dobrobiti i sreće ljudi i deva.
Page 277–280 Odeljak devetka: povodi za zlovolju, staništa bića, nepovoljni trenuci i postepena prebivanja i prestanci (Saṅgīti-sutta) Odeljak dhamma od po devet (navaka) u Saṅgīti-sutti obuhvata više skupova: devet povoda za zlovolju (āghātavatthu – razlozi za gajenje ljutnje, npr. misao da je neko učinio, čini ili će učiniti nešto štetno meni ili onima koje volim) i devet načina uklanjanja zlovolje (āghātapaṭivinaya – razrešavanje ljutnje razumnim promišljanjem), devet staništa bića (sattāvāsa – svetovi u kojima bića žive, različita po telu i opažanju, od ljudi i deva do sfere ni-opažanja-ni-neopažanja), devet nepovoljnih tre
Page 281–287 Odeljak desetka i kraj Saṅgīti-sutte: stanja koja daju zaštitu, kasiṇe, plemenita prebivališta, stanja onoga koji je okončao vežbanje Odeljak dhamma od po deset (dasaka), poslednji u Saṅgīti-sutti, obuhvata deset nāthakaraṇa-dhamma (stanja koja pružaju utočište, npr. vrlina, široka učenost, dobri prijatelji), deset kasiṇāyatana (predmeta meditacije za usredsređivanje: zemlja, voda, vatra, vetar, razne boje, prostor, svest), deset putanja korisnog i štetnog delanja (kusala- i akusala-kammapatha), deset plemenitih prebivališta (ariyavāsa – stanja u kojima prebivaju plemeniti koji su napustili pet činilaca i poseduju šest) i dese
Page 288–289 Dasuttara-sutta – uvod i odeljak jedinica (ekaka) Početak Dasuttara-sutte, u kojoj Sāriputta izlaže Dhammu uzlaznim brojem od jedan do deset, pri čemu se svaki broj uvek deli na deset vrsta svojstava (npr. stanje od velike pomoći, stanje koje treba razvijati, stanje koje treba potpuno razumeti, stanje koje treba napustiti itd.). Ovaj deo izlaže odeljak jedinica u svih deset vrsta: na primer, budnost (appamāda) u korisnim stanjima je stanje od velike pomoći, pažnja usmerena na telo (kāyagatāsati) je stanje koje treba razvijati, a nepokolebljivo
Page 290 Dasuttara-sutta – odeljak dvojka (duka) Odeljak dhamma od po dva prikazuje parove u deset vrsta po istoj strukturi: na primer, sabranost i jasna svesnost su stanja od velike pomoći, samatha i vipassanā su stanja koja treba razvijati, nāma i rūpa su stanja koja treba potpuno razumeti, neznanje i žudnja za postojanjem su stanja koja treba napustiti, a uslovljeni i neuslovljeni element su stanja koja treba neposredno spoznati.
Page 291–292 Dasuttara-sutta – odeljak trojka (tika) Odeljak dhamma od po tri: na primer, druženje sa dobrim ljudima, slušanje Dhamme i vežbanje u skladu sa Dhammom su stanja od velike pomoći; tri nivoa sabranosti (samādhi) su stanja koja treba razvijati; tri osećaja su stanja koja treba potpuno razumeti; tri vrste žudnje su stanja koja treba napustiti; tri štetna korena vode propadanju, tri korisna korena vode napretku, a tri istinska znanja (vijjā) su stanja koja treba ostvariti.
Page 293–294 Dasuttara-sutta – odeljak četvorka (catukka) Odeljak dhamma od po četiri: na primer, četiri točka (stanja koja vode napretku) su stanja od velike pomoći, četiri temelja sabranosti (satipaṭṭhāna) su stanja koja treba razvijati, četiri hrane su stanja koja treba potpuno razumeti, četiri poplave i četiri jarma su stanja koja treba napustiti i koja vode propadanju, četiri plemenite istine su stanja koja treba neposredno spoznati, a četiri ploda asketskog života su stanja koja treba ostvariti.
Page 295–301 Dasuttara-sutta – odeljak petica (pañcaka) Odeljak dhamma od po pet, jedan od najopširnijih i najdetaljnijih: na primer, pet činilaca napora (padhāniyaṅga) su stanja od velike pomoći; činioci jhāne u kojima se prožimaju ushićenje i sreća su stanja koja treba razvijati; pet skupina prianjanja su stanja koja treba potpuno razumeti; pet prepreka su stanja koja treba napustiti; pet pustoši uma (cetokhila) vode propadanju; pet sposobnosti (indriya) vode napretku; pet elemenata izbavljenja (nissaraṇīya-dhātu) podrobno objašnjavaju oslobađanje
Page 302–310 Dasuttara-sutta – odeljak šestica (chakka) Odeljak dhamma od po šest: na primer, šest sārāṇīya-dhamma su stanja od velike pomoći; šest predmeta prisećanja (anussatiṭṭhāna) su stanja koja treba razvijati; šest unutrašnjih āyatana su stanja koja treba potpuno razumeti; šest skupova žudnje su stanja koja treba napustiti; šest vrsta nepoštovanja i poštovanja vode propadanju odnosno napretku; šest elemenata izbavljenja podrobno objašnjavaju mettā, karuṇā, muditā, upekkhā, oslobođenje uma bez znaka (animittā cetovimutti) i iskorenjivanje uobra
Page 311–314 Dasuttara-sutta – odeljak sedmica (sattaka) Odeljak dhamma od po sedam: na primer, sedam vrsta plemenitog blaga su stanja od velike pomoći; sedam bojjhaṅga su stanja koja treba razvijati; sedam staništa svesti su stanja koja treba potpuno razumeti; sedam latentnih sklonosti su stanja koja treba napustiti; sedam nepravih i pravih dhamma vode propadanju odnosno napretku; sedam osobina dobrog čoveka su stanja koja se teško pronicaju; sedam opažanja su stanja koja treba proizvesti; sedam osnova za pohvalu (niddasavatthu) su stanja koja treba
Page 315–328 Dasuttara-sutta – odeljak osmica (aṭṭhaka) Odeljak dhamma od po osam, dugačak i delimično podudaran sa sadržajem Saṅgīti-sutte: na primer, osam uzroka i uslova za razvoj mudrosti su stanja od velike pomoći; plemeniti put sa osam činilaca je stanje koje treba razvijati; osam svetovnih okolnosti su stanja koja treba potpuno razumeti; osam pogrešnosti su stanja koja treba napustiti; osam povoda za lenjost vode propadanju; osam povoda za trud vode napretku; osam nepovoljnih trenutaka su stanja koja se teško pronicaju; osam misli velikog čove
Page 329–330 Dasuttara-sutta – početak odeljka devetka (navaka) Početak odeljka dhamma od po devet u Dasuttara-sutti. Govori o devet stanja ukorenjenih u mudroj pažnji (yoniso manasikāra) – redosled nastanka ushićenja, smirenosti, sreće, sabranosti sve do oslobođenja – kao stanjima od velike pomoći; o devet činilaca napora ka čistoti (pārisuddhipadhāniyaṅga) kao stanjima koja treba razvijati; o devet staništa bića kao stanjima koja treba potpuno razumeti; i započinje devet stanja ukorenjenih u žudnji, koja treba napustiti. Sadržaj se nastavlja u sledećem del
Page 331–334 Skup od devet dhamma (završni deo) Završni deo odeljka od devet dhamma, koji obuhvata devet povoda za zlovolju i devet načina njenog uklanjanja, kao stanja koja vode propadanju odnosno napretku; devet različitosti (nānatta) – razlike među elementima, kontaktima, osećajima, opažanjima itd., koje se teško pronicaju; devet opažanja koja treba proizvesti; devet postepenih prebivanja – jhāne i postignuća od prve jhāne do prestanka opažanja i osećanja – koja treba neposredno spoznati; i devet postepenih prestanaka – redom prestajanje č
Page 334–337 Skup od deset dhamma, početni deo: stanja koja daju zaštitu, kasiṇe, āyatane i pogrešnosti Početak odeljka od deset dhamma, sa deset nāthakaraṇa-dhamma – stanja od velike pomoći koja monahu pružaju utočište: vrlina, široka učenost, dobri prijatelji, lakoća u primanju saveta, revnost u pomaganju saputnicima u svetom životu, ljubav prema Dhammi, zadovoljstvo malim, trud, sabranost i mudrost. Slede deset kasiṇāyatana (zemlja, voda, vatra, vetar, plava, žuta, crvena, bela, prostor, svest) kao stanja koja treba razvijati, deset āyatana – pet parova unutrašnjih i spoljašnjih osnova – koje t
Page 337–340 Deset ariyavāsa: prebivališta plemenitih koja se teško pronicaju Objašnjava deset plemenitih prebivališta (ariyavāsa), stanja koja se teško pronicaju: to su svojstva monaha koji je napustio pet činilaca, poseduje šest činilaca, ima jednu zaštitu, ima četiri oslonca, odbacio je pojedinačne „istine” raznih asketa i brahmana, napustio je traganje, ima neuzburkane namere, smirio je telesnu formaciju i čiji su um i mudrost dobro oslobođeni. Svaki činilac se podrobno objašnjava u obliku pitanja i odgovora među monasima, prikazujući odlike arahanta koji je dostigao
Page 340–342 Kraj odeljka desetka i završetak Dasuttara-sutte Odeljak od deset dhamma završava se sa deset opažanja koja treba proizvesti (uz opažanje prestanka dodato skupu od devet), deset osnova istrošenja (nijjiṇṇavatthu) kao stanjima koja treba neposredno spoznati – to jest, kako činioci ispravnog osmostrukog puta, par po par, istrošavaju suprotne činioce pogrešnog puta – i deset asekha-dhamma, svojstava asekhe (arahanta), koja treba ostvariti. Završava se zaključkom da je svih 100 stanja istinito i stvarno i da ih je Tathāgata potpuno spoznao. Sāripu
Page 342–343 Završni stihovi toma: kraj Pāṭika-vagge i kraj Dīgha-nikāye Završni stihovi toma objavljuju kraj Dasuttara-sutte, jedanaeste sutte, i kraj Pāṭika-vagge, uz stihove-sažetak koji navode jedanaest sutta ovog poglavlja (Pāṭika, Udumbarika, Cakkavatti, Aggañña, Sampasādanīya, Pāsādika, Lakkhaṇa, Siṅgālaka, Āṭānāṭiya, Saṅgīti i Dasuttara). Zatim se objavljuje kraj cele Dīgha-nikāye, ukrašene sa trideset četiri sutte u tri poglavlja, a na kraju stoje stihovi koji objašnjavaju zašto se ova zbirka zove „Dīgha-nikāya”: zato što sabira dugačke sutte. Ovo je posledn