„Monasi, u onom ranijem rođenju, ranijem postojanju, ranijem boravištu kada se rodio kao ljudsko biće, Tathāgata je uz mnogo truda podučavao zanatima, raznim znanjima, ponašanju i delovanju, razmišljajući: ’Kako bi mogli najbrže na nauče i sve to iskoriste, a da se previše na umore?’” Zahvaljujući tome što je činio, sakupljao, gomilao i umnožio takva dela… Pošto je tamo umro, došao je u ovaj svet i to sa ovim obeležjem velikog čoveka: noge su mu kao u antilope… Opskrbljen takvim obeležjem, ako živi životom kućedomaćina, postaće vladar koji pokreće točak istine… Kao kralj, šta on dobija? On brzo zadobija stvari koje su vredne kralja, obeležja kralja, ono u čemu kralj uživa, što mu priliči. To kao kralj on dobija. Kao asketa Buda, šta on dobija? On brzo zadobija stvari koje su vredne askete, obeležja askete, ono u čemu asketa uživa i što mu priliči. To asketa Buda dobija.” Tako reče Blaženi. A o tome je ovako rečeno: „U zanatima, znanju, ponašanju i delovanju, razmišljao je o tome kako da najbrže nauče; Stvarima koje nisu štetne ni za koga hitro ih podučio je, tako da umorni nisu. Učinivši takva dobra dela, čiji rezultat je sreća, zadobija butine koje su divne, lepo oblikovane; a u lepim kovdžama, izdižući se jedna po jedna, njegove malje uspravno stoje na nežnoj koži. To su noge kao u antilope, ljudi kažu, i da je to znag brzoga uspeha; Ako poželi stvari koje dolikuju domaćinu, tada će ih, ne napuštajući dom, brzo zadobiti.