Ima slučajeva, Ćunda, kada učitelj nije potpuno probuđen, a učenje je loše izloženo, loše objašnjeno, ne vodi ka oslobođenju, ne vodi do smirenja, ne objašnjava ga neko ko je potpuno probuđen. A onda učenik u takvom učenju vežba u skladu sa učenjem, vežba na propisan način, živi u skladu sa učenjem; on ide putem koji sledi takvo učenje. Zato mu ovako treba reći: ’Prijatelju, gubitak je za tebe, veliki gubitak! Tvoj učitelj nije potpuno probuđen, učenje je loše izloženo, loše objašnjeno, ne vodi ka oslobođenju, ne vodi do smirenja, ne objašnjava ga neko ko je potpuno probuđen. A ti u takvom učenju vežbaš u skladu sa učenjem, vežbaš na propisan način, živiš u skladu sa učenjem; ti ideš putem koji sledi takvo učenje. U tom slučaju učitelj, učenje, kao i učenik su ti koje treba kritikovati. ’Poštovani, vi na ovom putu vežbate na mudar način i stići ćete na cilj.’ Ko god tako hvali, koga tako hvale i ko god tako hvaljen u sebi budi još više energije, svako od njih stvara loše zasluge za sebe. A zašto? Zato, Ćunda, što su takvo učenje i pravila loše izloženi, loše objašnjeni, ne vode ka oslobođenju, ne vode do smirenja, objašnjava ih neko ko nije potpuno probuđen.

2. Učenje i praksa potpuno probuđenoga