Postoje neki askete i brahmani koji unutar svoje tradicije opisuju nastanak sveta tako da ga je stvorila iskvarenost zadovoljstvom. Otišao sam do njih i pitao ih: ’Prihatelji, da li uistinu unutar svoje tradicije opisujete nastanak ovoga sveta tako da ga je stvorila iskvarenost uživanjem?’ A oni mi odgovoriše: ’Tako je’. Onda im ja ovako kažem: ’U tom slučaju, prijatelji, kako kažete da se to tačno dogodilo?’ Ali nisu mogli da mi odgovore, već su čak oni mene ispitivali. Kada su me pitali, objasnio sam: Ima, orijatelji, božanstava zvanih ’iskvarena uživanjem’. Ona najveći deo vremena provode u smehu i igri. Posledica toga je da postaju rastreseni, pa zato umiru u tom svetu. Onda, prijatelji, moguće je da jedno od tih bića umre u tom svetu i preporodi se u ovome. Došavši u ovaj svet, ono napusti dom i ode u beskućnike. Zahvaljujući snažnom, odlučnom, predanom i istrajnom naporu, kao i ispravnom promišljanju, postiže takav stepen koncentracije da se priseća prošlog života, ali ne dalje od toga.