„Monasi, u onom ranijem rođenju, ranijem postojanju, ranijem boravištu kada se rodio kao ljudsko biće, Tathāgata bez mržnje beše, sa mnogo vedrine, čak i kada ga mnogi kritikovaše, nisu ga savladali srdžba, nemir, zlovolja i uvređenost, niti obuzeli nestrpljenje, bes i ogorčenje. Poklanjao je meke, tople prekrivače i ogrtače, divna odela od lanenog platna, svile, vune ili pamuka. Zahvaljujući tome što je činio, sakupljao, gomilao i umnožio takva dela, posle sloma tela, posle smrti, preporodio se na dobrom odredištu, u nebeskom svetu. Pošto je tamo umro, došao je u ovaj svet i to sa ovim obeležjem velikog čoveka: imao je zlatnu boju kože, zlatni sjaj. Opskrbljen takvim obeležjem, ako živi životom kućedomaćina, postaće vladar koji pokreće točak istine… Kao kralj, šta on dobija? Dobija meke, tople prekrivače i ogrtače, divna odela od lanenog platna, svile, vune ili pamuka. To kao kralj on dobija. Kao asketa Buda, šta on dobija? Dobija meke, tople prekrivače i ogrtače, divna odela od lanenog platna, svile, vune ili pamuka. To asketa Buda dobija.” Tako reče Blaženi. A o tome je ovako rečeno: „Čvrsto okrenut nemržnji, darivao je darove i finu odeću, istinski finu, kada ih je u prošlom životu sipao baš kao što kiša sipa na zemlju široku. Tako čineći ovamo na nebu se preporodio, tamo uživao u svojim delima dobrim; a onda ovde zadobi zlatan stas, baš kao i Inda, najnaočitiji među bogovima.