Ako bi neki monah ovako rekao: Negovao sam oslobođenje uma bez ikakvog znaka, tako što sam ga često vežbao, njime ovladao, temeljno praktikovao, održavao, uvećavao i na pravi način koristio. Pa ipak, nekako, moj um i dalje sledi znakove.’ Njemu bi trebalo reći: ’Ne, poštovani. Nemojte tako govoriti! Nemojte pogrešno tumačiti Blaženog, jer to nije dobro. Blaženi ne bi tako nešto rekao. Nemoguće je da se oslobođenje uma bez ikakvog znaka neguje i na pravi način koristi, a da ipak, nekako, um i dalje sledi znakove. Jer negovanje oslobođenja uma bez ikakvog znaka upravo znači beg od svakog znaka. Ako bi neki monah ovako rekao: ’Oslobodio sam se obmane „ja sam” i ni na šta ne gledam kao na „to sam ja”. Pa ipak, nekako, strela sumnje i neodlučnosti je još uvek u mom umu.’ Njemu bi trebalo reći: ’Ne, poštovani. Nemojte tako govoriti! Nemojte pogrešno tumačiti Blaženog, jer to nije dobro. Blaženi ne bi tako nešto rekao. Nemoguće je da se oslobodimo obmane „ja sam” i da ni na šta ne gledamo kao na „to sam ja”, a da ipak, nekako, strela sumnje i neodlučnosti još uvek u umu opstaje. Jer iskoreniti obmanu „ja sam” upravo znači iščupati strelu sumnje i neodlučnosti. Šest nenadmašnih stvari: nenadmašno viđenje, slušanje, zadobijanje, vežbanje, služenje i podsećanje. Šest vrsta podsećanja: Podsećanje na Budu, Dhammu, Sanghu, vrlinu, velikodušnost i božanstva.