Ima slučajeva, Ćunda, kada je učitelj potpuno probuđen, učenje je dobro izloženo, dobro objašnjeno, pa vodi ka oslobođenju, vodi do smirenja, objašnjava ga neko ko je potpuno probuđen. A onda učenik u takvom učenju vežba u skladu sa učenjem, vežba na propisan način, živi u skladu sa učenjem; on ide putem koji sledi takvo učenje. Zato mu ovako treba reći: ’Prijatelju, dobitak je za tebe, veliki dobitak! Tvoj učitelj je potpuno probuđen, učenje je dobro izloženo, dobro objašnjeno, pa vodi ka oslobođenju, vodi do smirenja, objašnjava ga neko ko je potpuno probuđen. A ti u takvom učenju vežbaš u skladu sa učenjem, vežbaš na propisan način, živiš u skladu sa učenjem; ti ideš putem koji sledi takvo učenje. U tom slučaju učitelj, učenje, kao i učenik su ti koje treba hvaliti. Zamisli, Ćunda, da neko kaže takvom učeniku: ’Poštovani, vi na ovom putu vežbate na mudar način i stići ćete na cilj.’ Ko god tako hvali, koga tako hvale i ko god tako hvaljen u sebi budi još više energije, svako od njih stvara dobre zasluge za sebe. A zašto? Zato što su učenje i pravila dobro izloženi, dobro objašnjeni, pa vode ka oslobođenju, vode do smirenja, objašnjava ih neko ko je potpuno probuđen.

3. Kajanje učenika

Ima slučajeva, Ćunda, kada se u ovom svetu pojavi učitelj potpuno probuđen, učenje je dobro izloženo, dobro objašnjeno, pa vodi ka oslobođenju, vodi do smirenja, objašnjava ga neko ko je potpuno probuđen. Ali njegovi učenici nisu upućeni u istinsko učenje; svetački život, tako celovit i pročišćen, nije im obelodanjen i rastumačen, sa svim koracima podrobno razjašnjenim, nije postao ustaljen među ljudima. A onda njihovog učitelja više nema. Kada je takav učitelj preminuo, učenike obuzme kajanje. A zašto? Oni razmišljaju: ’Naš učitelj se pojavio u ovome svetu, plemenit i potpuno probuđen, učenje je dobro izložio, dobro objasnio, tako da ono vodi ka oslobođenju, vodi do smirenja, objašnjavao ga je neko ko je potpuno probuđen. Ali mi nismo postali upućeni u istinsko učenje; svetački život, tako celovit i pročišćen, nije nam obelodanjen i rastumačen, sa svim koracima podrobno razjašnjenim, nije postao ustaljen među ljudima. I sada našeg učitelja više nema.’ Kada je takav učitelj preminuo, učenike obuzme kajanje.

4. Učenici bez kajanja