Ima slučajeva, Ćunda, kada je učitelj potpuno probuđen, učenje je dobro izloženo, dobro objašnjeno, pa vodi ka oslobođenju, vodi do smirenja, objašnjava ga neko ko je potpuno probuđen. A onda učenik u takvom učenju ne vežba u skladu sa učenjem, ne vežba na propisan način, ne živi u skladu sa učenjem; on ide putem sve dalje od učenja. Zato mu ovako treba reći: ’Prijatelju, gubitak je za tebe, veliki gubitak! Tvoj učitelj je potpuno probuđen, učenje je dobro izloženo, dobro objašnjeno, pa vodi ka oslobođenju, vodi do smirenja, objašnjava ga neko ko je potpuno probuđen. Ali ti u takvom učenju ne vežbaš u skladu sa tim učenjem, ne vežbaš na taj način, ne živiš u skladu sa tim učenjem; ti ideš putem sve dalje od učenja.’ U tom slučaju učitelj i učenje su ti koje treba hvaliti, ali učenika treba kritikovati. Zamisli, Ćunda, da neko kaže takvom učeniku: ’Hajdete, poštovani, vežbajte onako kako je vaš učitelj podučavao i propisao.’ Ko god tako nagovara, koga tako nagovaraju i ko god tako nagovaran to i praktikuje, svako od njih stvara dobre zasluge za sebe. A zašto? Zato što su učenje i pravila dobro izloženi, dobro objašnjeni, pa vode ka oslobođenju, vode do smirenja, objašnjava ih neko ko je potpuno probuđen.