Ono ovako kaže: ’Božanstva koja nisu zlovoljna ne provode mnogo vremena posmatrajući se međusobno. Tako ona ne postaju besna jedna prema drugima, njihova tela i umovi ne postaju iscrpljeni i ona ne nestaju iz te grupe božanstava. Ona su trajna, neprolazna, večna, neuništiva, večno ista. Ali mi koji smo bili zlovoljni, najveći deo vremena provodili smo posmatrajući jedni druge, postali smo besni jedni na druge, naša tela i umovi postali su iscrpljeni i nestali smo iz te grupe božanstava; privremeni smo, prolazni, kratkog veka i uništivi’. U tom slučaju, prijatelji, kako kažete da se to tačno dogodilo?’ A oni rekoše: ’Čuli smo da je upravo tako poštovani Gotama rekao.’ Blaženi, ja razumem nastanak ovog sveta… Pošto to neposredno zna, Tathāgata ne propada.