Moguće je, Ćunda, da neki drugi od vaših saputnika u svetačkom životu govori o učenju pred monaškom zajednicom. Na to pomislite: ’Ovaj poštovani je ispravno razumeo značenje, ali ga u pogrešnoj formi objašnjava.’ No, njegove reči ne treba ni odobravati, ni negirati, već mu ovako reći: ’Prijatelju, ako je značenje toga što govoriš takvo, koja bi forma za to bila najprikladnija?’ I ako on odgovori: ’Za takvo značenje prikladnija je ova forma, a ne ona,’ ne odobravajući, niti negirajući njegove reči, treba mu pažljivo objasniti, razmatrajući upravo tu formu. Moguće je, Ćunda, da neki drugi od vaših saputnika u svetačkom životu govori o učenju pred monaškom zajednicom. Na to pomislite: ’Ovaj poštovani je ispravno razumeo značenje i u ispravnoj formi ga objašnjava.’ Njegovim rečima treba da se obradujete i da ih odobravate sa: ’Tako je!’ i onda da mu ovako kažete: „Dobitak je, prijatelju, veliki je dobitak za nas da vidimo jednog od naših saputnika u svetačkom životu da je tako upućen u značenje i formu.

8. Potrepštine za monahe