Ali onda neki drugi čovek uze ono što mu nije dato, s namerom da ukrade. Uhvatiše ga, odveli pred kralja i rekoše mu: ’Vaše visočanstvo, ovaj čovek je uzeo ono što mu nije dato, s namerom da ukrade.’ Kada je to čuo, kralj, plemeniti pomazan, obrati se onom čoveku: ’Je li istina, dobri čoveče, da si to uradio?’ ’Istina je, vaše visočanstvo.’ ’A zbog čega?’ ’Nemam od čega da živim, vaše visočanstvo.’ Onda kralj dade tom čoveku nešto imetka, pa reče: ’Uz moć ovog imetka, dragi čoveče, živi, staraj se o svojim roditeljima, o svojoj ženi i deci, obezbedi sebi posao i ustali se u tome da pomažeš duhovni život asketa i brahmana, a to će te voditi na nebo, doneti sreću kao plod, obezbediti preporađanje u nebeskom svetu.’ ’U redu, vaše visočanstvo,’ odgovori onaj čovek kralju.