Onda navale da ga šakama grabe, odvaljuju čitave komade ukusnog nektara i gutaju. A posledica toga je da njihova blistavost nestane. Kad više nema njihove blistavosti, pojave se mesec i sunce, zvezde i sazvežđa, razlika između noći i dana, nedelja i meseca, godišnjih doba i godina. I tu se završava širenje sveta. A ova bića nastaviše da se još vrlo dugo naslađuju onim ukusnim nektarom, jedu ga i njime bivaju hranjeni. Dok to čine, tela im postaju sve grublja i pojavljuju se razlike u izgledu među njima. Neka bića postanu lepa, druga ružna. I ona lepa počnu da preziru ružna, govoreći: ’Mi smo lepši od njih.’ I pošto postanu nadmena i obmanuta u vezi sa svojim izgledom, onaj ukusni nektar nestane. Na to se ona okupe i krenu da nariču: ’Ah, taj ukus! Ah, taj ukus!’ Isto tako, kada danas ljudi dobiju nešto ukusno, oni kažu: ’Ah, taj ukus! Ah taj ukus!’ Oni zapravo ponavljaju reči iz prošlosti, a da ne razumeju njihovo značenje.

4. Pojavljivanje izdanaka