„To se dođaga, Ćunda, kada su učenje i pravila loše izloženi, loše objašnjeni, ne vode ka oslobođenju, ne vode do smirenja, kada ih objašnjava neko ko nije potpuno probuđen. Ima slučajeva, Ćunda, kada učitelj nije potpuno probuđen, a učenje je loše izloženo, loše objašnjeno, ne vodi ka oslobođenju, ne vodi do smirenja, ne objašnjava ga neko ko je potpuno probuđen. A onda učenik u takvom učenju ne vežba u skladu sa učenjem, ne vežba na propisan način, ne živi u skladu sa učenjem; on ide putem sve dalje od učenja. Zato mu ovako treba reći: ’Prijatelju, dobitak je za tebe, veliki dobitak! Tvoj učitelj nije potpuno probuđen, učenje je loše izloženo, loše objašnjeno, ne vodi ka oslobođenju, ne vodi do smirenja, ne objašnjava ga neko ko je potpuno probuđen. Ali ti u takvom učenju ne vežbaš u skladu sa tim učenjem, ne vežbaš na taj način, ne živiš u skladu sa tim učenjem; ti ideš putem sve dalje od učenja. U tom slučaju učitelj i učenje su ti koje treba kritikovati, ali učenika treba pohvaliti. Zamisli, Ćunda, da neko kaže takvom učeniku: ’Hajdete, poštovani, vežbajte onako kako je vaš učitelj podučavao i propisao.’ Ko god tako nagovara, koga tako nagovaraju i ko god tako nagovaran to i praktikuje, svako od njih stvara loše zasluge za sebe. A zašto? Zato, Ćunda, što su takvo učenje i pravila loše izloženi, loše objašnjeni, ne vode ka oslobođenju, ne vode do smirenja, objašnjava ih neko ko nije potpuno probuđen.