Onda sam, Blaženi, okupljene uputio, podstakao, nadahnuo i ohrabrio govorom o Dhammi. Oslobodih okupljene velikog okova i spasoh 84.000 bića velike pogibelji. Potom uđoh u element vatre, izdigoh koliko je visoko sedam palmi i stvorih oganj visok koliko još sedam palmi, koji je plamteo i dimio. Na kraju se spustih u Veliki gaj, u paviljon sa šiljastim krovom. Onda Sunakkhatta dođe do mene, pokloni se i sede sa strane. A ja mu rekoh: ’Šta misliš, Sunakkhatta? Je li se ono što sam objavio o golom asketi Pāṭikaputti na kraju ispostavilo kao tačno ili nije?’ ’Ispostavilo se, poštovani gospodine, kao tačno.’ ’Šta misliš, Sunakkhatta? Ako je tako, je li to čudo ili nije?’ ’Poštovani gospodine, svakako da je to čudo.’ ’Iako sam izveo takvo čudo, ti nerazumni čoveče kažeš ovako: „Ali Blaženi nikada preda mnom nije izveo nekakvo čudo”. Vidiš li koliko si zastranio!‘ Iako sam tako govorio Sunakkhatti, ipak je on napustio učenje i praksu, nalik nekome ko juri pravo u pakao.

6. Opis nastanka sveta