„Monasi, u onom ranijem rođenju, ranijem postojanju, ranijem boravištu kada se rodio kao ljudsko biće, Tathāgata je, posmatrajući okupljene, znao šta im je zajedničko i šta je posebno kod svakog od njih: ’Ovaj zaslužuje ovo, ovaj zaslužuje ovo’, tako je svestan odlika svake osobe. Zahvaljujući tome što je činio, sakupljao, gomilao i umnožio takva dela, posle sloma tela, posle smrti, preporodio se na dobrom odredištu, u nebeskom svetu. Pošto je tamo umro, došao je u ovaj svet i to sa ova dva obeležja velikog čoveka: ima proporcije banjanovog drveta i kada stoji, bez savijanja može dlanovima da dodirne kolena. Opskrbljen takvim obeležjima, ako živi životom kućedomaćina, postaće vladar koji pokreće točak istine… Kao kralj, šta on dobija? Bogat je, imućan, sa velikim posedom, sa mnogo zlata i srebra, mnogo zemlje i livada, mnogo roda i letine, sa prepunim riznicama i ambarima. To kao kralj on dobija. Kao asketa Buda, šta on dobija? Bogat je, imućan, sa velikim posedom. Ima ovakva bogatstva: bogatstvo poverenja, bogatstvo vrline, bogatstvo stida od činjenja loših dela, bogatstvo straha od činjeja loših dela, bogatstvo učenosti, bogatstvo darežljivosti i bogatstvo mudrosti. To asketa Buda dobija.” Tako reče Blaženi. A o tome je ovako rečeno: „Imajući u vidu dobrobit mnogih, odmeravao je, istraživao, razmišljao: ’Ovaj zaslužuje ovo, ovaj zaslužuje ovo’, tako je svestan odlika svake osobe.