Blaženi, ja razumem nastanak ovog sveta. Ja takođe razumem šta je to što sve ovo nadilazi. I pošto tom razumevanju ne prilazim na pogrešan način, u sebi sam ostvario stanje savršenog mira. Pošto to neposredno zna, Tathāgata ne propada. Postoje neki askete i brahmani koji unutar svoje tradicije opisuju nastanak sveta tako da ga je stvorio Vrhovni bog, Brahma. Otišao sam do njih i pitao ih: ’Prihatelji, da li uistinu unutar svoje tradicije opisujete nastanak ovoga sveta tako da ga je stvorio Vrhovni bog, Brahma?’ A oni mi odgovoriše: ’Tako je’. Onda sam ih dalje ovako pitao: ’U tom slučaju, prijatelji, kako kažete da se to tačno dogodilo?’ Ali nisu mogli da mi odgovore, već su čak oni mene ispitivali. Kada su me pitali, objasnio sam: Dođe vreme, prijatelji, kada posle dugog vremena ovaj svet počne da se skuplja (dezintegriše). Dok se on skuplja, biće se u najvećoj meri preporađaju u ābhassara svetu Brahme. Tu ona žive, umom stvorena, hraneći se ushićenjem, blistavi, lete nebom, veličanstveni i takvi ostaju dugo vremena. Dođe vreme, prijatelji, kada posle dugog vremena ovaj svet počne da se širi. Dok se on širi, pojavljuje se prazna Brahmina kuća. Onda neka svesna bića – pošto im ističe životni vek ili njihove zasluge – umru u toj grupi blistavih božanstava i preporađaju se u toj praznoj kući Brahminoj. Tu ona žive, umom stvorena, hraneći se ushićenjem, blistavi, lete nebom, veličanstveni i takvi ostaju dugo vremena.