Kada je završio, Pāṭikaputta mu reče: ’Dolazim, prijatelju, dolazim!’ Ali koliko god da se migoljio, nije uspevao da se digne sa mesta na kojem je sedeo. Onda onaj čovek reče Pāṭikaputti: ’Šta se događa, poštovani Pāṭikaputta? Je li vam se stražnjica zalepila za to mesto ili se mesto zalepilo za vašu stražnjicu? Kažete „Dolazim, prijatelju, dolazim!” Ali koliko god da se migoljite, ne uspevate da se dignete sa mesta na kojem sedite.’ Dok je to ovaj govorio, Pāṭikaputta se i dalje migoljio, ali nije uspevao da ustane. Kada je onom čoveku postalo jasno: ’Ovaj goli asketa Pāṭikaputta je sasvim nemoćan.’ Iako kaže: „Dolazim, prijatelju, dolazim!”, koliko god da se migolji, ne uspeva da se digne sa mesta na kojem sedi.’ Čovek se onda vrati onoj grupi i reče: ’Goli asketa Pāṭikaputta je sasvim nemoćan. Iako kaže: „Dolazim, prijatelju, dolazim!”, koliko god da se migolji, ne uspeva da se digne sa mesta na kojem sedi.’ Kada ovo bi izrečeno, rekoh okupljenima: „Goli asketa Pāṭikaputta nije u stanju da se sretne sa mnom oči u oči, sve dok ne povuče sve što je rekao, odustane od svoje namere i napusti takvo gledište. Ako misli da se može sresti sa mnom oči u oči, a da ne napusti sve te stvari, njegova glava će se rasprsnuti u paramparčad.’ Na to, Blaženi, neki Liććhavi ministar ustade i reče okupljenima: ’U tom slučaju, gospodo, sačekajte malo. Ja ću otići. Nadam se da ću biti u stanju da golog asketu Pāṭikaputtu dovedem ovamo.’