Jednom davno, u želji da sinu svoje najdraže kraljice obezbedi tron, proterao je iz svog kraljevstva starije prinčeve – Okkāmukhu, Karakaṇḍu, Hatthiniku i Sinisūru. Oni su se skrasili kraj jezera s lotosima, na obroncima Himalaja, u gustoj tikovoj šumi. U strahu da će pokvariti svoju plemenitu krv, oženiše se sopstvenim sestrama. Onda se jednog dana kralj Okkāka obrati svojim ministrima i savetnicima: ’Gospodo, gde sada žive pričevi?’ ’Vaše visočanstvo, postoji jezero s lotosima, na obroncima Himalaja, u gustoj tikovoj (sāka) šumi. Tu oni sada žive. U strahu da će pokvariti svoju plemenitu krv, oženiše se sopstvenim (saka) sestrama.’ Na to kralj Okkāka bi nadahnut da izgovori ove reči: ’Ti prinčevi su pravi Sakyani! Ti prinčevi su najbolji Sakyani!’ Od toga dana svi su znali za Sakyane i on beše njihov utemeljivač.