Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u mangovom gaju Đīvake Komārabhaćće, zajedno sa velikom grupom od hiljadu dvesta pedeset monaha. U to vreme, u noći punog meseca, na Komudi dan predanosti u četvrtom mesecu, Ađātasattu, kralj Magadhe i sin kraljice Videhe, sedeo je na gornjoj terasi palate, okružen svojim savetnicima. I onda kralj izreče ove nadahnute reči: „Gospodo, kakva prekrasna noć! Kako je lepa ova mesečinom obasjana noć! Kako je divna ova mesečinom obasjana noć! Kako je mirna ova mesečinom obasjana noć! Kako inspiriše ova mesečinom obasjana noć! Ima li nekog askete ili brahmana da ga posetimo noćas, a koji bi umu našem mogao doneti mir?” Na to jedan od njegovih savetnika reče: „Vaše visočanstvo, tu je Pūraṇa Kassapa, starešina reda, učitelj grupe, ugledni i nadaleko čuveni osnivač tradicije, kojeg mnogi smatraju svecem. Star je, odavno otišao u beskućnike, poodmaklih je godina, stigao u poslednje doba života. Vaše visočanstvo bi trebalo da ga poseti. Možda bi on vašem umu mogao doneti mir.” Tako bi rečeno, ali kralj Ađātasattu ostade nem.