Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga okreće i usmerava ka znanju o uklanjanju otrova. On zna onako kako zaista jeste: ’Ovo je patnja’. On zna onako kako zaista jeste: ’Ovo je nastanak patnje’. On zna onako kako zaista jeste: ’Ovo je prestanak patnje’. On zna onako kako zaista jeste: ’Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’. On zna onako kako zaista jeste: ’Ovo su otrovi’. On zna onako kako zaista jeste: ’Ovo je nastanak otrova’. On zna onako kako zaista jeste: ’Ovo je prestanak otrova’. On zna onako kako zaista jeste: ’Ovo je put koji vodi prestanku otrova’. Kad tako zna i vidi, njegov um je oslobođen otrova žudnje za zadovoljstvima čula, otrova bivanja i otrova neznanja. Sa oslobođenjem dolazi i saznanje: ’Oslobođen sam’. On tada razume: ’Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja’.”