Tako, monasi, kada askete i brahmani koji su eternalisti objavljuju na osnovu četiri uporišta da su sopstvo i ovaj svet večni; oni koji su eternalisti u pogledu jednih stvari, a ne-eternalisti u pogledu drugih… oni koji spekulišu o veličini… oni koji okolišaju… oni koji zastupaju učenje o slučajnom nastanku… oni koji teoretišu o prošlosti… oni koji zastupaju gledište da postoji život posle smrti, da sopstvo nastavlja da živi posle smrti i da ima opažaje… da živi posle smrti i da nema opažaje… da živi posle smrti i da i ima i nema opažaje… oni koji zastupaju gledište o poništavanju… oni koji zastupaju gledište o nibbāni ovde i sada… oni koji teoretišu o budućnosti… oni koji teoretišu o prošlosti, teoretišu o budućnosti, teoretišu o prošlosti i budućnosti i čvrsto zastupaju gledišta o prošlosti i budućnosti, na osnovu šezdeset dva uporišta iznose različite hipoteze vezane za prošlost i budućnost – svi ti askete i brahmani doživljavaju te osećaje samo zahvaljujući stalnim kontaktima na osnovu šest područja kontakta. Sa osećajem kao uslovom, nastaje žudnja; sa žudnjom kao uslovom, vezivanje nastaje; sa vezivanjem kao uslovom, bivanje; sa bivanjem kao uslovom, rođenje; a sa rođenjem kao uslovom, starost i smrt, žalost, naricanje, bol, tuga i očaj nastaju.

5. Oslobađanje iz kruga

Monasi, kada monah zaista razume onako kako jeste nastanak i prestanak osam područja kontakta, njihovo zadovoljenje, opasnost i izlaz, tada razume šta to nadilazi sva ova gledišta. Koji god askete i brahmani da teoretišu o prošlosti, teoretišu o budućnosti, teoretišu o prošlosti i budućnosti, čvrsto zastupaju gledišta o prošlosti i budućnosti i iznose različite hipoteze vezane za prošlost i budućnost – svi su oni zarobljeni u tu mrežu sa šezdeset dva odeljka. Gde god da se pojave, pojavljuju se uhvaćeni u tu mrežu, zarobljeni njome.