Na to mi Pakudha Kaććāyana reče: ’Veliki kralju, postoji sedam entiteta koji su nenačinjeni, nerođeni, nestvoreni, bez tvorca, nerodni, nalik planinskim vrhovima, nalik stubovima. Oni se ne pomeraju, niti menjaju, ne ometaju jedan drugog. Nijedan nije u stanju (da pobudi) zadovoljstvo, bol ili zadovoljstvo i bol u drugome. Kojih je to sedam? To su entitet zemlje, entitet vode, entitet vatre, entitet vazduha, zadovoljstvo, bol i duša kao sedmi. Tih sedam entiteta su nenačinjeni, nerođeni, nestvoreni, bez tvorca, nerodni, nepomerivi poput planinskih vrhova, čvrsto stoje poput stubova. Oni se ne pomeraju, niti menjaju, ne ometaju jedan drugog. Nijedan nije u stanju (da pobudi) zadovoljstvo, bol ili zadovoljstvo i bol u drugome. Otuda, ne postoji ubica, ni žrtva, ni slušalac, ni govornik, ni onaj ko uči, ni onaj ko podučava. Čak i oni koji odseku nečiju glavu oštrim mačem, nikoga ne lišavaju života. Mač samo prolazi kroz prostor između tih sedam entiteta’. Tako mi je, poštovani gospodine, kada sam ga pitao o vidljivom plodu asketskog života, Pakudha Kaććāyana odgovorio na potpuno nebitan način. Baš kao kad bi neko koga su pitali za mango, pričao o hlebnom drvetu ili ako bi ga neko pitao za hlebno drvo, a on pričao o mangu, na isti način kada sam Pakudha Kaććāyanu upitao o vidljivom plodu asketskog života, on mi je odgovorio na potpuno nebitan način. Onda pomislih: ’Neko kao ja ne bi trebalo ni da pomisli da kritikuje asketu ili brahmana koji živi u njegovom kraljevstvu’. Tako se nisam ni obradovao rečima Pakudha Kaććāyane, a nisam ih ni odbacio. Mada im se nisam ni obradovao, niti ih odbacio, osećao sam nezadovoljstvo, ali ga nisam izrazio rečima, već ustadoh sa mesta na kojem sam sedeo i otidoh. 3.5. Učenje Nigaṇṭha Nātaputte