Onda se učenik Vāseṭṭha obrati učeniku Bhāradvāđi: „Bhāradvāđa, asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio klan Sakyana, živi u mangovom gaju na obali reke Aćiravatī, severno od Manasākaṭe. I ovakav se dobar glas širi o učitelju Gotami: ’Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen’. Hajde, Bhāradvāđa, otidimo do askete Gotame i upitajmo ga o tome. Kako odgovori, tako ćemo zapamtiti.” „Dobro, poštovani”, odgovori brahmanski učenik Bhāradvāđa.

1. Pravi put i pogrešni put

Tako dva brahmanska učenika, Vāseṭṭha i Bhāradvāđa, otidoše do Blaženog i pozdraviše se s njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoše sa strane, a brahmanski učenik Vāseṭṭha se obrati Blaženome: „Učitelju Gotama, nas dvojica smo hodali i lutali unaokolo da protegnu noge, pa povedosmo raspravu o tome šta je pravi, a šta pogrešan put. Ja sam ovako rekao: „Postoji samo jedan prav put, direktan put, koji onoga ko ga praktikuje vodi u društvo Brāhme i to je onaj koji je objasnio brahman Pokkharasāti.” A učenik Bhāradvāđa je ovako rekao: ’Postoji samo jedan prav put, direktan put, koji onoga ko ga praktikuje vodi u društvo Brāhme i to je onaj koji je objasnio brahman Tārukkha.’ Oko toga smo se raspravljali, oko toga sporečkali, oko toga imamo različito mišljenje.”