A koje sam to stvari izložio kao nedvosmislene? ’Ovo je patnja’… ’Ovo je nastanak patnje’… ’Ovo je prestanak patnje’… ’Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’. A zašto sam te stvari izložio kao nedvosmislene? Zato što, Poṭṭhapāda, te stvari jesu korisne, važne za utemeljenje svetačkog života i vode do otrežnjenja, hlađenja strasti, prestanka, smirenja, neposrednog znanja, probuđenja, nibbāne. Zato sam te stvari izložio kao nedvosmislene. Ima asketa i brahmana koji zastupaju ovako učenje, ovakvo gledište: ’Sopstvo posle smrti je potpuno srećno i pošteđeno svake bolesti.’ Otišao sam do njih i pitao ih: ’Prijatelji, da li vi uistinu zastupate ovakvo učenje, takvo gledište: sopstvo posle smrti je potpuno srećno i pošteđeno svake bolesti?’ A oni mi odgovoriše: ’Tako je’. Onda sam ih upitao: ’Prijatelji, pošto živite u ovome svetu, da li ga znate i vidite kao jedno potpuno srećno mesto?’ A oni mi odgovoriše: ’Ne’. Onda sam ih dalje pitao: ’Jeste li doživeli jednu jedinu noć ili dan ili makar pola noći ili dana koji su bili potpuno srećni?’ A oni mi odgovoriše: ’Nismo’.