Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga okreće i usmerava ka znanju i viđenju… To je deo njegovog znanja… On tada razume: ’Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja’.” To je takođe deo njegovog znanja. To je, Ambaṭṭha, to znanje. Takav monah se, Ambaṭṭha. naziva usavršenim u znanju, usavršenim u ponašanju, usavršenim u znanju i ponašanju. Nema, Ambaṭṭha, usavršenosti u znanju i ponašanju koja je bolja i uzvišenija od toga.

5. Četiri izvora gubitka

Ambaṭṭha, u vezi sa tom najvišom usavršenošću u znanju i ponašanju, postoje četiri izvora gubitka. Koja četiri? Tako neki asketa ili brahman koji nije dosegao najvišu usavršenost u znanju i ponašanju, okači svoje stvari na štap i prebaci ga preko ramena, pa zađe u gustu šumu razmišljajući: ’Živeću na voću koje uspem da sakupim’. Ali ispostavi se da sve što može jeste da bude sluga onome ko jeste dosegao najvišu usavršenost u znanju i ponašanju. To je prvi izvor gubitka u vezi sa dostizanjem najvišeg znanja i ponašanja. Dalje, neki asketa ili brahman koji nije dosegao najvišu usavršenost u znanju i ponašanju i nije u stanju da živi od voća koje sakupi, uzme motiku i košaru, pa zađe u gustu šumu razmišljajući: ’Živeću na lukovicama, korenju i plodovima koje uspem da sakupim’. Ali ispostavi se da sve što može je da bude sluga onome ko jeste dosegao najvišu usavršenost u znanju i ponašanju. To je drugi izvor gubitka u vezi sa dostizanjem najvišeg znanja i ponašanja.